TRAJKO RAJKOVIĆ

Rođen je 7.decembra 1937. godine u Leskovcu. U „plavu sredinu“ došao je 1959. godine, kao student medicine, vrlo visok (210cm), pomalo nespretan i bojažljiv mladić, od koga se tek ponešto moglo očekivati. Međutim, tadašnje rukovodstvo OKK Beograda u „materijalu“ od koga je Rajković Trajko bio napravljen, prepoznalo je košarkaški dijamant i započelo njegovo brušenje. Napornim radom i treningom, za vrlo kratko vreme, Trajko staje rame uz rame sa Koraćem i Gordićem i postaje centarska vedeta „plavog kluba“, vrednost na koju se ozbiljno računa. Sa svojim karakterističnim horogom kao i izuzetnim osećajem za skok, Trajko je tih šampionskih 60-tih godina, bio nerešiva enigma za teške centre Olimpije, Partizana, Zvezde, Zadra, italijanskog Virtusa, francuskog Kantua, belgijskog Antverpsea.. Kao potvrda Trajkovićeve košarkaške vrednsti, i merilo rada i uspeha, ubrzo pristiže i poziv za reprezentaciju od strane profesora Ace Nikolića. Boje nacionalnog tima Trajko Rajković branio je skoro celu deceniju, od 1963-1970. Ovaj košarkaški div na svojim širokim plećima, uz Iva Daneua, Krešimira Ćosića, Radivoja Koraća, Petra Skansija i drugove, izneo je mnoge terete i utabao put novoj košarkaškoj sili koja je izranjala na starom kontinentu.i Za vreme Trajkovićevog igranja u reprezentaciji, Jugoslavija je osvojila dva evropska srebra (1965 i 1969) i jednu bronzu (1963) , kao i jedno olimpijsko srebro (1968).

Na svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970, da li zbog greške lekara koji su olako shvatili psiho-fizičku slabost Jugoslovenskog centra posle jedne od utakmica šampionata, ili jednostavno sudbine, iznenada prestaje da kuca srce Trajka Rajkovića. Na tom šampionatu u glavnom gradu Slovenije Jugoslavija prvi put u istoriji postaje svetski šampion. Prvi svoj veliki uspeh nacionalni tim platio je skupo. Nacija je dobila velikog šampiona. Izgubila, ništa manjeg...

Iza Trajka Rajkovića ostalo su sin Vladimir i supruga Biljana, i jedna velika uspomena na leskovačkog diva, krupnog čoveka i telom i srcem, košarkaša koji je zatnim slovima sa svojom generacijom pisao istoriju jugoslovenske košarke.

TOP