Рођен је 17.јула 1932.године у Крагујевцу. Студирао је права у Београду од 1951. године. У БСК је дошао 1.августа 1952. године и у клубу је,што као играч, што као члан управе, остао све до данашњих дана. Био је окосница шампионског тима ОКК Београда. Тих, сроман, без вликих претензија, стамен и чврст, увек поуздан Еркић је био највећи борац у екипи, елеменат који је давао импулс онда када је то било најпотребније. Када би сви остали клонули духом, и већ спустили „оружја“, на сцену је ступао Еркић, беспоштедно улажући себе и гинући за сваку лопту на терену. У тим тренуцима његова енергичност и жеља за победом повукли би цео тим. Испирисани Еркићевим примером, Кораћ, Николић, Гордић и остали поново би стекли самопоуздање, наоштрили своје нишанске справе и већ виђени пораз би се претварао у победу.

У играчком саставу Еркић је био пуних 13 година. Ниједном му, како то и сам каже, није падало на памет да промени клуб, иако је понуда било. ОКК Београд волео је, и данас воли на најискренији начин. Прошао је комплетан развојни пут ОКК Београда, од ситног синдикалног кошаркашког клуба који је играо по пољанама унтрашњости Србије, до вишеструког државног првака и освајача купа, клуба европске величине који је односио победе и био респектован у престоницама Италије, Француске, Белгије. Иако је био у репрезентацији Србије и Београда, никада није заиграо за национални тим, што му је једина неиспуњена спортска жеља. Са играчком каријером завршио је 21. марта 1965. године, после утакмице ОКК Београда са Реал Мадридом у хали II на београдском Сајму. Одмах по завршетку играчке каријере, Еркић поред сталног посла- шефа организације на београдском Сајму, у клубу остаје као тренер женског и мушког јуниорског тима, све до 1967. године када постаје технички руководилац првог мушког тима. На овој функцији задржао се све до почетка 90-тих година. Поред свог кума, великог сарадника и пријатеља Миодрага Трговчевића-Шеме, најжаслужнији је за очување вредности из шампионсог времена клуба.

Милорад Еркић радио је у клубу на функцији координатора млађих селекција. Умро је 10. августа 2009. године Београду.